Dnevna slova

Ne priznajem to ljudima. Ne priznajem im sve te osobine ološizma, ne priznajem im ni tu glupost da sumnjaju u jedino iskreno što im se daje, pa im je tako neobično, ne priznajem ni to nerazumijevanje blagodati koja im izmamljuje osmijeh na lice, jer ti ljudi aščare ne vjerujeu sami sebi. Počinjem da sažaljevam ljude takve vrste, čak se i pomolim za njih, koji ne znaju da vjeruju sami sebi, ni onom osmijehu što im obrazi naprave, usne se zategnu, ako ne vjeruju više ni tome, šta i Ti i ja imamo da im govorimo i pokušavamo. Ne priznajem to da ljudi više ne osjete humor, niti sreću koja dođe s osmijehom, sve im je ili podvala, ili pokušaj, ili neobjašnjena prevara koju još nisu shvatili. Ne razumijem dokle misle da će, ako će sve tako ? Ja neću. Ništa ne priznajem od ovog da ih je nadjačalo, i čitavu svoju budućnost jednu ću posvetiti tome da ih pronađem, u trenutku kad prestanu da ne vjeruju sebi. Priznajem im samo da imaju pravo da ne vjeruju meni, ja prečesto iskreno govorim da bi to bilo i istinito, i priznajem im sve njihove traume neljudima, zbog kojih ne vjeruju jednom meni, ali pobogu neka povjeruju sebi. Oni i kad se u ogledalo pogledaju izgleda da kažu, hahaha ma mora da se šališ, daj nemoj me zafrkavati, nisam toliki/a, ili ma nije mi ovakva frizura sto posto.
Mili Bože, ovakvim pameti...
Laku noć.